Razumevanje unutrašnjeg rada grafičkih kartica
Ako ste “gamer”, znate da je vaša grafička kartica verovatno najvažnija komponenta vašeg računara. Može da napravi razliku između glatkog igranja i loših performansi koje se ne mogu igrati. Ali kako tačno grafičke kartice pretvaraju kod video igre u neverovatna 3D okruženja koja doživljavamo na ekranu? U ovom detaljnom vodiču ću objasniti unutrašnje funkcionisanje grafičkih kartica i način na koji one prikazuju najsavremenije igre.
Pregled grafičkih kartica i njihove uloge u igrama
Grafička kartica, takođe poznata kao video kartica, odgovorna je za obradu i prikazivanje složene 3D grafike u vašim igrama. Kada igrate igru, CPU (procesor – central processing unit) šalje uputstva grafičkoj kartici, koja zatim transformiše ove neobrađene podatke u piksele, teksture i svetla koje vidite prikazane na svom monitoru. Što brže vaša grafička kartica može da izvrši ove složene proračune, to ćete moći da koristite veću rezoluciju, brzinu kadrova i grafička podešavanja. Bez namenske grafičke kartice, vaš računar bi morao da se oslanja na integrisanu grafiku pozajmljenu od CPU-a. Iako ovo dobro funkcioniše za osnovnu upotrebu na desktopu, integrisana grafika nema dovoljno snage da nesmetano pokreće moderne igre. Grafičke kartice imaju specijalizovana kola i ugrađenu memoriju optimizovanu za radna opterećenja grafike. GPU (jedinica za grafičku obradu – graphics processing unit) u srcu grafičke kartice može da obrađuje stotine ili čak hiljade operacija shadera paralelno, omogućavajući joj da renderuje složene 3D scene bez znojenja.
Komponente grafičke kartice i njihove funkcije
Grafička kartica je složena štampana ploča sa različitim komponentama koje rade zajedno da bi se glatke slike prikazale na vašem monitoru. Evo najvažnijih delova koji čine modernu grafičku karticu:
Jedinica za grafičku obradu (GPU) – Ovo je mozak grafičke kartice, koji sadrži stotine ili hiljade jezgara shadera dizajniranih za obradu grafike i video tokova. GPU upravlja proračunima za renderovanje 3D modela, tekstura, čestica i efekata naknadne obrade. GPU takođe kodira/dekodira video zapise i emituje konačnu renderovanu sliku na vaš ekran. Snažniji GPU-ovi imaju više jezgara i veće brzine takta, dajući bolje performanse igranja.
Video RAM (VRAM) – VRAM čuva sredstva koja se koriste za prikazivanje svakog okvira kao što su teksture, 3D modeli i shaderi. VRAM propusni opseg i kapacitet direktno utiču na performanse igara. Više VRAM-a omogućava kartici da uskladišti više sredstava za teksture veće rezolucije. Brži VRAM poboljšava strimovanje sredstava, pružajući glatkiju brzinu kadrova. Uobičajeni tipovi VRAM-a su GDDR5 i GDDR6 (uskoro i najavljeni GDDR7).
Izlazni interfejsi – Ovo su portovi kao što su HDMI, DisplayPort i DVI koji omogućavaju da se grafička kartica poveže sa ekranima. Modernije veze kao što je HDMI 2.1 omogućavaju igranje igara u 4K na 120Hz za visoku rezoluciju i visoko osvežavanje slike. Kartice namenjene za kripto rudarenje mogu da nemaju izlaze za ekran.
Sistem za hlađenje – GPU-ovi proizvode mnogo toplote pod opterećenjem. Efikasno hlađenje je ključno za sprečavanje toplotnog prigušenja koje smanjuje performanse igara. Većina kartica koristi hladnjak + ventilatore. High-end kartice mogu da koriste tečno hlađenje, toplotne cevi ili parne komore za najbolje rasipanje toplote.
